Сећање на 17.03.2004.
Ученици медицинске школе у Лапљем Селу и Племетини су обележили сећање на 17.03.2004 године.
Данас обележавамо деветнаесту годишњицу мартовског погрома 2004. године. Мартовски погром означава масовне нападе албанских екстремиста, подстакнуте од албанских лидера тзв. „Републике Косово“, на преостало српско цивилно становништво који су се десили на Косову и Метохији у марту 2004. године. Званичан „повод“ за насиље од стране албанских екстремиста је дављење двоје албанске деце у селу Чабра, у општини Зубин Поток, за чију смрт су албански медији и политичари окривили Србе из суседног села Зупче. Према њиховој верзији догађаја албанска деца су 16. марта 2004. године бежећи од деце из суседног етнички српског села Зупче упала у реку Ибар и удавила се. Међутим, за ову чињеницу није било доказа. Каснијим истрагама УНМИК полиције утврђено је да су ови наводи били лажни и да су после трагедије деца била под притиском албанских медија и политичара да оптуже Србе. У сваком случају ово је послужило албанским екстремистима да покрену погром који је дуже планиран. Доказ за то је чињеница да се насиље великом брзином проширило на целу територију Косова и Метохије. Процењује се да је преко 4.000 Срба прогнано из својих кућа широм Косова и Метохије. Током погрома погинуло је 8 људи, 35 православних манастира је уништено или оскрнављено, а око 930 српских домова је спаљено и уништено. Поред јавних осуда од свих међународних актера многи учесници су до данас остали некажњени.
Зато се тај дан се не може тек тако избрисати из наших сећања. Прошло је 19 година од тада, а ми још осећамо мирис гарежи, још нам je у ушима плач избеглица, још су нам пред очима слике наших светиња које горе. И не постоји једна објективна истина о том дану, тим данима… јер је свако од Срба другачије, на својој кожи осетио тај дан. Свако је бол доживео својим срцем. Не, никако не постоји једна истина о том дану, а ово што ћете видети је само делић онога што се заиста дешавало.
Тог 17. марта 2004. године и током наредна два дана, Срби су по други пут након јуна 1999. године доживели егзодус, још једном је букнула мржња шиптарских терориста, на Косову је горело све што је српско, горели су векови, горела је наша историја…
Нека је вечна слава свим мученицима српским!
ОПРОСТИТИ МОРАМО, ЗАБОРАВИТИ НИКАДА НЕЋЕМО!
